Kad se prošećeš po gradu zapaziš da u glavnom nema puno onih radnji koje bi se oslonjavale na uslugu, večina je trgovaca. I novi urar danas nije više zanatlija za popravak nego samo još prodavač određenih robnih marki. Ako se ura slučajno pokvari urar je ne uzme na popravak nego je uzme, stavi na poštu i šalje u tvornicu. Tamo je možda poprave a najvjerojatnije je, da šalju novi sat još posebno ako je u garanciji. Tako sew je ovaj stari i lijepi zanat maknuo u usamljene sobice starih majstora koji su zaljubljeni u satove. Urar zapravo danas nema više pravog posla kao serviser, on je trgovac, on je posrednik između tvornice i kupca. Ja kao autor ovog članka osobno mislim da satovi nemaju više svoju funkciju zato što je sada točan sat na svakom mobitelu, na svakom računalu i čak na igračkama. Urar je zanat koji če se izgubiti u istoriji i mladi ljudi neče ni znati da je postojao.